Lice i naličje asertivnosti

Nikom od nas nije data garancija da će život prema nama uvek biti fer i da će se situacije odvijati baš onako kako smo zamislili. Sa jedne strane, nešto od onoga što nam ne bude odgovaralo moći ćemo da promenimo, ali će isto tako biti i stvari koje ćemo morati da prihvatimo takve kakve jesu. Ako se odlučimo da nešto menjamo, posebno ako to zahteva komunikaciju sa drugima, najveće šanse da to izvedemo na OK način imaćemo ako se postavimo asertivno. Iz tog razloga i ne čudi što se asertivnost često spominje u okviru poslovnog, ili životnog koučinga, psihoterapije i savetovanja.

Asertivno ponašanje bismo mogli da lociramo na sredini kontinuuma koji se proteže između pasivnosti i agresivnosti, a podrazumeva direktno izražavanje kome je cilj zastupanje i zauzimanje za sebe, uz poštovanje druge strane u komunikacionom polju.

Veštine asertivne komunikacije se najčešće stiču u okviru asertivnog treninga, ili seansi koje su fokusirane na ovu temu, a ključne tačke za proradu uključuju: - lociranje klijenata na prethodno spomenutom kontinuumu; - prepoznavanje razloga zbog kojih se ne ponašaju asertivno; - prepoznavanje situacija u kojima asertivno ponašanje nije prisutno; - upoznavanje sa asertivnim pravima; - dekontaminacija uverenja koja ih sprečavaju da budu asertivni; - i vežbanje različitih asertivnih odgovora.

Neka od uverenja koja sprečavaju osobe da budu asertivne su:

• Ako se zauzmem za sebe, druga strana će se naljutiti, a to će mi biti veoma teško da podnesem.

• Ako kazem "ne" i odbijem da učinim nešto za drugoga, to će značiti da nisam dobar čovek.

• Ako ne nastupim agresivno, neću dobiti to što želim/neće me poštovati.

• Ako ne nastupim agresivno, to znači da sam slabić...

Neke od najčešćih situacija u poslovnom i privatnom životu u kojima klijenti imaju poteškoća da komuniciraju asertivno su:

• Kolega ne obavlja svoj deo posla kako treba, a to me ometa da ja završim svoj deo.

• Nadređeni mi često daje neka nova zaduženja, ili kratke rokove, pa sam preopterećen/a poslom.

• Članovi porodice me često pritiskaju da uradim određene stvari, pa ja to radim, jer bih osećao/la krivicu ako odbijem.

• Neka osoba iz privatnog/poslovnog okruženja me za nešto neopravdano optužuje, ili neadekvatno kritikuje, pa ja reagujem defanzivno, povlačim se, ili započinjem svađu.

Da bismo se adekvatno zauzeli za sebe u ovakvim i sličnim situacijama, potrebno je da upoznamo svoja asertivna prava. Ono što je veoma bitno jeste da ne zaboravimo da ta ista prava ima i druga strana, inače preti opasnost od toga da „skliznemo” ka agresivnoj strani kontinuuma i zloupotrebimo koncept asertivnosti, što i nije tako redak slučaj. Asertivna prava koja se najčešće spominju i koja pomažu klijentima kao neka vrsta dozvole jesu: - da imamo pravo na sopstveno mišljenje, ali da isto tako možemo i da se predomislimo; - da imamo pravo da odbijemo nešto što ne želimo; - da imamo pravo da tražimo vreme za sebe i da razmislimo o nečemu, pre nego što damo odgovor; - da imamo pravo da pogrešimo i da nešto ne znamo ili ne razumemo; - da donosimo odluke o sopstvenom životu i da se zbog toga ne pravdamo; - da imamo pravo da se ne dopadnemo svima i da je to sasvim OK; - kao i pravo da izrazimo sopstvene emocije i mišljenje na adekvatan način, obično u formi „ja” poruke, predstavljajući drugoj strani svoj doživljaj određene situacije, bez nametanja te perspektive kao objektivne realnosti...

Veštine asertivne komunikacije nam mogu pomoći da: - na korektan način konfrontriramo nečije ponašanje, ukoliko u njemu uočimo neku nedoslednost; - da tražimo nešto što mislimo da zaslužujemo; - da odbijemo nešto što ne želimo; - da otvoreno izrazimo svoje emocije i mišljenje i na taj način stavimo do znanja drugoj strani u komunikaciji kako na nas utiče naš odnos i situacija u kojoj se nalazimo.

Zloupotreba ovog koncepta se može uočiti u situacijama kada je socijalni nivo poruke (onaj koji čujemo ili pročitamo), na prvi pogled, sročen u asertivnoj formi, ali na psihološkom nivou (neverbalnom ili situacionom; u kontekstu u kom je poruka izrečena; kada; pred kim; i da li je poštovano pravilo minimalnog intenziteta poruke) pošiljalac zapravo šalje agresivnu/manipulativnu poruku drugoj strani, sa zahtevom za podređivanjem.

Kod ovakvih poruka je često teško na prvi pogled odgonetnuti šta se dešava, ali kada se upoznamo sa konceptom minimalnog intenziteta, onda stvari postaju jasnije. Ako kao krajnju svrhu asertivne komunikacije postavimo humanistički cilj – a to je poboljšanje našeg kvaliteta života, uz održavanje korektnih odnosa sa drugima (kada je to moguće), na takav način da u tom odnosu zauzimamo jednako vredne pozicije i da se nakon komunikacije bolje razumemo i nađemo rešenje problema pred kojim se nalazimo, vidimo da je to daleko od ideje da se uz pomoć ovakve komunikacije na socijalno prihvatljiv način nekom svetimo, ili da utvrđujemo dominaciju.

Naravno, u situacijama kada neko na agresivan način komunicira sa nama, imamo pravo da postavimo granice, postepeno eskaliramo svoju poruku ili izađemo iz komunikacionog polja, ali i u tim situacijama važi pravilo minimalnog intenziteta, što je pandan pravilu o upotrebi nužne odbrane u fizičkim obračunima, jer i u takvim situacijama krajnji cilj nije odmazda, već naša zaštita.

Posebno ukoliko se problematične komunikacione situacije dešavaju sa ljudima sa kojima smo prinuđeni da budemo u nekom odnosu, kao što je slučaj sa kolegama, više koristi ćemo imati od pristupa u kom se, dok traje naša interakcija, vodimo pitanjem „kako da rešimo ovaj problem?”, nego „kako da ga/je postavim na njegovo/njeno mesto?”.

Kao što smo videli iz prethodnih opisa, postoji puno tema koje treba proraditi da bi se asertivnost upotrebila na korektan način i iz tog razloga treninzi najčešće traju više sati i sprovode se nekoliko dana. Doduše, neke prepreke koje nas sprečavaju da budemo asertivni moramo dalje prorađivati na savetodavnim ili psihoterapijskim seansama, jer su direktno povezane sa odlukama koje smo o sebi, drugima i svetu doneli dok smo još bili mali.

Ukoliko se odlučite na taj put, na raspolaganju smo vam.

Autori:

Milena Nikolić i Zoran Bar, sertifikovani psihoterapijski savetnici

- Psihoterapijsko savetovanje "Kateksa"