Šta je psihoterapijsko savetovanje?

Iako sam naziv navodi na pomisao da je reč o nekakvom davanju saveta, u realnosti to i ne izgleda baš tako. U ovom tekstu opisaću kako izgleda savetodavni proces u okviru psihoterapijskog modaliteta transakciona analiza.

Individualne seanse su ograničene na 50 minuta do sat vremena i odvijaju se najčešće jednom nedeljno, ali u odnosu na klijentovu aktuelnu životnu situaciju to može biti i češće. Ređi susreti su najčešći u kasnijim fazama rada, kada je željeni cilj postignut, pa se odnos postepeno prekida uz praćenje održivosti postignute promene. Ukoliko klijent od samog starta nije spreman da se obaveže na kontinuirani rad u jednonedeljnim sekvencama, onda je i vrsta rada sa njim drugačija, pa će to biti više forma psiholoških konsultacija u vezi sa određenim problemom.

Na samom početku je važno napraviti tzv. administrativni ugovor koji se tiče tehničkih aspekata samog procesa - dinamike susreta, cene, pravila za otkazivanje i pravila u vezi sa konaktom između seansi. Neka od njih se pojedinim klijentima baš i ne sviđaju, ali ona postoje sa određenim razlogom. Jedno od takvih pravila se odnosi na trajanje seansi. Iako će u određenim (retkim) situacijama sama seansa morati malo da se produži da bi se neki proces zatvorio, to ne bi trebalo da postane regularna praksa. Sadržaji koji se obrađuju na seansama su često neprijatni, pa je klijentima potrebno neko vreme da ih obrade i integrišu, pre nego što pređu na druge, tako da samu seansu ne treba pretrpati brojnim temama, već se treba fokusirati na onu koja je najvažnija za klijenta i koja je u vezi sa postavljenim ciljem savetovanja. Tako klijenti postepeno uče da odvajaju bitno od nebitnog i usmeravaju se ka rešavanju problema, umesto na detaljno opisivanje raznih događaja. Postavljanje pravila o plaćanju seanse koja je otkazana u zadnji čas uči klijenta poštovanju granica, pravila i dogovora, kao i organizaciji vremena, ali služi i tome da klijenti postave sam proces malo više na listi svojih prioriteta (ovo je često potrebno na samom početku, dok klijent još uvek nije razvio odnos sa savetnikom/terapeutom i nije počeo da oseća benefite procesa, ali i u fazama kada dolazi do otpora promeni, pa klijenti razviju strategiju nedolaženja na sledeću seansu nakon prethodne koja ih je približila promeni). Ovo pravilo ima svoje benefite i za savetnike i terapeute koji ponekad iznajmljuju prostor u kome rade po satu i organizuju svoje radne rasporede i druge obaveze u skladu sa zakazanim terminima... Pravila u vezi sa kontaktom između seansi pomažu klijentima da se sve više oslanjaju na sopstvene kapacitete u nošenju sa raznim neprijatnostima. S obzirom na to da se težina problema kojom se bave psihoterapeuti i savetnici razlikuje, tako se i razlikuju kapaciteti samoregulacije njihovih klijenata, pa će se psihoterapeutima najverovatnije u praksi mnogo češće dešavati da ih klijenti pozivaju između seansi, nego savetnicima.

Veoma bitna početna premisa transakcione analize jeste da su ljudi sposobni da misle sami za sebe i da donose odluke o sopstvenom životu, tako da prva faza tretmana podrazumeva pravljenje ugovora o promeni sa klijentom. Šta to tačno znači? To znači da klijent treba da odredi šta je to što ga u životu trenutno najviše muči i na koji način bi to želeo da promeni. Ovaj deo je ponekad težak za pojedine klijente koji nisu tako vešti u introspekciji, pa je potrebno nekoliko početnih seansi posvetiti istraživanju klijentovog životnog konteksta i problema sa kojima se suočava.

Kada klijent jasno opiše svoje neželjeno stanje, onda je potrebno definisati i šta je to što bi želeo kod sebe da promeni. Ovde je veoma bitno obratiti pažnju na to koliko je ta želja u skladu sa realnošću i da li je potkrepljena nekim iracionalnim uverenjima. Na primer, ako klijent želi da postane sušta suprotnost sebi sadašnjem, npr. da od introverta postane zvezda u svakom društvu, to onda nije realan cilj, ili ako želi da ubuduće sve što radi, radi bez greške, to je onda perfekcionistički cilj koji je potkrepljen disfunkcionalnim uverenjima i kao takav nije pogodan da bude cilj savetovanja.

Početak istraživanja klijentovog problema obično započinje pitanjima - kada je to počelo, šta se tada u klijentovom životu dešavalo i šta je to što u sadašnjosti održava disfunkcionalne obrasce. U toku razgovora otkrivamo klijentova iracionalna uverenja o sebi, drugima i svetu, kao i njihovo poreklo - onaj dubinski sloj iskustava iz detinjstva, koji su često potisnuti iz svesti. Ovaj proces je često bolan za klijente, jer se suočavaju sa nekim neprijatnim uspomenama i uvidima o sebi i svojoj porodici. Suočavaju se sa tugom zbog svesti o tome da možda nisu dobili dovoljno ljubavi i podrške od svojih najbližih i da su umesto toga usvojili različite disfunkcionalne obrasce zbog kojih u sadašnjosti imaju određene probleme...

U ovom procesu je veoma bitno prisustvo empatičnog savetnika koji može da prati i usmerava sve te emocije i sam proces i koji je kroz edukaciju i lični rad naučio da ne ulazi u Spasilačku ulogu i da u ovoj fazi ne požuruje klijenta. U ovoj tački klijenti obično nauče mnogo toga o emocijama - da ne postoje negativne i pozitivne, već samo prijatne i neprijatne, ali da su i te neprijatne koje se javljaju - najčešće tuga i ljutnja veoma korisne, jer nas podstiču da obradimo gubitak, lociramo izvor problema i dobijemo energiju za dalje konstruktivne akcije...

U skladu sa željenim ciljem, klijent postepeno zamenjuje iracionalna uverenja racionalnim alternativama, a zabrane i prisile na određena ponašanja dozvolama i zdravim obrascima. Postepeno vežba da se ponaša drugačije u raznim situacijama, a menja mu se i sam doživljaj i emocionalni odgovor na te situacije. Ako mu je cilj bio na primer da izađe iz simbioze sa porodicom, uspešan završetak tog ugovora značio bi da je to učinio kako na fizičkom, tako i na psihološkom i emocionalnom nivou da npr. više ne živi sa njima, da ume da postavi zdrave granice prema njima, da razume zašto je to važno i da ne oseća krivicu zbog toga, a da je u isto vreme svestan da može sam da se brine o sebi... I naravno, sve ovo se ne dešava preko noći, jer preko noći nije ni nastalo...

Autor: Milena Nikolić, andragog i sertifikovani psihoterapijski savetnik transakcione analize

- Psihoterapijsko savetovanje "Kateksa"